a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 #

boško vujačić - bitka na mojkovcu (1915) lyrics

[tekst pjesme “bitka na mojkovcu (1915)”

pošto balkan sav tama pritište
i srpsko se ugasi ognjište
svi sloveni izgubiše nadu
što robuju beču i zapadu
srbin ne htje ni tada da klone
pred silama što ga tako gone
no prkosno stao i prijeti
sili koja pro evrope leti
pod mojkovcem na crnome polju
crnogorci sa švabom se kolju
nije čudo što se njemci biju
jer uzeše lovćen i srbiju
no oko šta crnogorci ginu
kad su švabe na prestolu njinu?
i u toga strašnog suda dane
crnogorci grad mojkovac brane
ne brane ga njime da se spase
već da silu dočekaju na se
koja šćaše srbe da pretеče
da im živa oka ne utečе
serdar janko gleda sa pržišta
crna tama pritisla bojišta
glasa nema, ne čuje se ništa
samo ‘aber zloglasnoga vrana
s bjelasice iz više preprana
„vukotiću, glas u vojsku viči
pa odatlen bježi i omiči
eto silne vojske od pljevalja
krv će ljudska brda da okalja
jedna vojska eto od vraneša
pod komandom general keveša
general je dominić sa njima
pravo misle uz dolinu lima
nadaju se za četiri dana
da će uzet’ ključe od berana!“
serdar planu pa zavika vranu
“crni vrane krila krvavije
to mi ništa iznenada nije
to je vojska germanskoga soja
i prije smo s njima bili boja
nego vrane, idi pa im reci
čekaću ih na tari rijeci
i kod lima bićemo pred njima
ne damo im mojkovac da vide
pa car josif da pred njima ide!“
još to serdar izustio nije
dok evo ti sutne buruntije
od glavara iz zemlje srbije
tako pišu serdaru i vojsci
„naša draga braćo crnogorci
kad orlovi pred olujom bježe
šta od toga može biti teže
pa ako vas bratska ljubav veže
spasite nas, nema vi lijeka
da vas slavi srpstvo dovijeka
puštite li mojkovac i čakor
rugovo će biti srpski mramor
a bistrica vječita grobnica!“
kad ovo razumi serdare
on okupi kod tare glavare
vojskovođe s bojišta povuče
za odsudnu bitku da odluče
kad se ovi skupiše gorštaci
to su pravi ljudi i junaci
krvave im sablje i barjaci
nije šala ljudi sa bojišta
na njima su rane i zrništa
strašni ljudi ka’ stari hajduci
ogoljeli kao drinski vuci
svaki nosi moskovku u ruci
drugo nema ništa što mu treba
bez u džepu suvo parče hljeba
ne dolaze da primaju platu
no na savjet svome komandantu
jer sam nije riješiti moga
šta da radi od života svoga
onda serdar poče da govori
o propasti i o crnoj gori
„javljaju mi iz glavnoga štaba
da je lovćen zauzela švaba
najvećega srpskoga ararata
kad pomislim groznica me hvata
da po grobu slavnoga njegoša
gazi noga svijetskog ološa
no ja danas u ovoj nesreći
želim čuti vi šta ćete reći
smijemo li s megdana uteći?
i puštiti švabe preko tare
i da naše obrukamo stare
švapske snage imaju u planu
da nas bace kao s puta granu
i preteku srbijanske trupe
da kroz crnu goru ne odstupe
ali su se prevarili ljuto
sve to može biti obrnuto
tigar ljuti ne boji se lavu
ni golijat nije ubro slavu
no šta ćemo, sokolovi sivi
blago tome ko dovijek živi!“
onda reče vojvoda lakiću
„naš serdare janko vukotiću
ja u ime ovijeh junaka
švapskoj sili ne bi’ se pomaka
jer još nama nije nemoguće
stati protiv sile svemoguće
samo treba srce i pregnuće
pa sve švabe da su u oklope
u krv će se svoju da utope!“
kad to reče vojskovođa stari
svi viknuše iz glasa glavari
„da na švapsku silu kidišemo
i da prošlost našu krunišemo!“
serdar presta govoriti više
onda vojsci bratski pozdrav piše
„vojsko moja, crnogorsko lice
pozdravljam vas u sve jedinice
i javljam vam i činim na znanje
šta se radi i kakvo je stanje
na cetinje kod orlova krša
zastava se njemačka leprša
srpska vojska odstupa od peći
bugarska im udarila s pleći
a njemačke silne regemente
pro sandžaka u pretijek lete
misli švabo mojkovcem da prođe
no kad smo se pridesili ovđe
da njemačku silu zastavimo
i vječiti spomen ostavimo
šumadinci braća naša draga
već je njina iznemogla snaga
svi imaju nadu i oslonce
u nas – njinu braću crnogorce
što imamo snage i možemo
treba, braćo, da im pomožemo
pa tako vi boga i božića
i dvoglavog orla nemanjića
i tako vi groba njegoševa
i ljutoga mača miloševa
i grahovca i careva laza
i junačke časti i obraza
i mramorja s koma do blagaja
i junaštva pivljanina baja
i tako vi nikčevijeh rana
i kosova i vidova dana
i tako vi srpskije gusala
i tako vas prošlost ne gubala
ne puštite nijemce ni švabe
da rugovsku klisuru ugrabe
nemojte se plašiti, junaci
ako budu krvavi badnjaci
iz vaše će krvi kroz vremena
sinut’ zora južnijeh slovena
a vjekovi slavne vaše žrtve
nikad neće brojati u mrtve
jer mi ćemo zbog jednoga dana
opet postat’ vrata od balkana
a s mojkovca jedna čaurica
biće skuplja nego haubica
neka vi se pokoljenja dive
vašoj slavi gdje pokojni žive
pa sad eto kako vi je drago
srpska nado i velika snago
vaša volja – to je vaša vlada
vaša borba – to je srpska nada
ko god neće nagona mu nema
koga muško srce ne oprema
kome opšto dobro nije milo
neka bježi i prosto mu bilо
neka kaže kad kod doma dođe
za nas što smo ostanuli ođe
neka nam se ne nadaju kući
mi smo pali prošlost krunišući
i braneći dušanovo carstvo
i viteško ljudsko dostojanstvo!“
kad je vojska dobila poruku
viđeše se junaci na muku
crnogorci špartanske naravi
svaki na svoj život zaboravi
ukrstiše puške i barjake
a staviše ruke na badnjake
pa na tome uhvatiše vjeru
kao nekad miloš na večeru
da se neće izdat’ kod mojkovca
dok jednoga traje crnogorca
kad su švapske ugledale trupe
đe se mrki crnogorci kupe
da su pune gore i potoci
đe janko, đe su crnogorci
vide švabe kopaju se šanci
da se pjeva i beru badnjaci
mirboža se i razgovor vodi
mi ginemo hristos da se rodi
jer će ove vitlejemske noći
crnogorci na golgotu poći
badnje dvije večeri krvave
crnogorci pod mojkovcem slave
jednu slave davno što je bila
nju za dušu vladike danila
ovu drugu slave zbog mojkovca
rad ponosa svakog crnogorca
ali neće ni dva sata proći
crni će im polaznici doći
mnoge će ti zakukati majke
kad im stanu tarkati badnjake
jer da vidiš ispred same zore
kakav božić osvanuti more
još ne bjehu pjevali pijevci
zamumljaše švabe i nijemci
a kliknuše topovski otponci
„zlo vam jutros jutro crnogorci!“
crnogorci bjehu na oprezu
i držahu na sve strane vezu
da mojkovac ne pušte bez glasa
snijeg pao momku preko pasa
za tri dana – tri srpska božića
takve bitke i krvoprolića
i pod snijeg vojske zatrpate
bilo nije od kad ljudi pamte
viju vuci a laju lisice
svađaju se oko mesa ptice
magla neda sunce da se gleda
stoji rika lava i međeda
sokolovi pilad pogubiše
a dvije se vojske izgubiše
crnogorci prešli put podbišća
švaba nazad preko šahovića
a mojkovac i gore krvave
izgledaju pustarije prave
gdje su bitke i šančevi bili
mrtvi leže, ranjenici cvile
to su šanci zagrnutih ljudi
vuk bi gorski od stra’ da izludi
pusta gora mojkovačka sama
cijelu je pritisnula tama
vjetar dunu pa maglu rastjera
doklen vila sa šiškog jezera
pade na vrh bjelasice puste
tu odsječe pletenice guste
to joj bješe junački vijenac
a na njemu pjesma deseterac

- bosko vujacic lyrics

Random Lyrics

HOT LYRICS