a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 #

marchelo - sveti bes (rimejk 2020) lyrics

njen duh je slobodan
sa drugom decom, ručicama od blata
želi da dohvati sunce i zagrli k’o brata
ono joj šapuće tajne o zemlji iza ogledala
ako u bajku veruješ, nije se uzalud ispredala
duga je tvoja pruga
s’ druge strane, čeka više od ćupa
tvoje oči su krila, vode te svuda
dodirni dlanom grudi
nije to srce što kuca, ne
to snovi stidljivo kuckaju spolja da ih pustiš unutra
tvoji prsti su kistovi
oboji ljude što se boje da, kroz temperament
od crne tempere, udahnu polen i ponovo se rode
tad će imati pogled voden
oprosti im, nacrtaćeš sеbi osmeh opet
hiljade svitaca u ovoj vеčeri su tvoji fenjeri
tako je lako leteti kad dete si
nek’ lebde sni preko zaspalih ulica
kišna muzika noćas bira da budeš ta
s’ notama rosnim u kosi
navuci kostim od tila i već si plava vila
pogledom oživljavaš lutka
sledećeg sekunda, tvoj meda ti kaže:
“čekao sam te, vodim te gde ne znaju jecaje”
skok visoko iznad krova, eto vas na repu zvezde
on šapicom cepa nebo
“kud’ me to vodiš, medo? ne vidim te, ludice”
oblaka pune trepavice
“stani, vidim žeravice il’ to ljudima svetli lice?”
stotine, stotine ljudi lete ka nama
na čelu povorke, ono su tata i mama
poput vetra laka, koktel smeha i plača korača ka njima
blistava kakva nikad nije bila
i sad im prašta što su otišli, ovde je toliko lepše
sve je od sreće i pesme, al’ odjednom, sve se trese
iza planina, pomalja se ružna glava džina
svi ljudi oko nje postaju ljudi od dima i nestaju
ostaje sama i tad, u licu zlog džina
prepoznaje lice svog strica i na komade puca slika
staklići razbijene mašte zarivaju se u oči, peku je
i najzad vidi isto što i svake noći
ogromno telo nad njom, dahtanje s’ mirisom rakije
hrapavi jezik od kojeg se ježi
a svuda je lepljivi znoj i bol, ta stvar
mač što seče sve čedno u njoj
prljavi prsti u njenim ustima, drhtaj u butinama
ona vrišti u sebi
ručicu pruža ka medi, al’ hoće li je čuti sada?
od suza ga ne vidi jasno, a tako strašno boli je
“uzmi me, medo, medice moj, vodi me, molim te”
al’ nemi lutak ravnodušno gleda staklenim očima
srce se izgubilo ispod pliša, utonulo u ništa
o zidove dobuju samo stričevi uzdasi i kiša
i noć je gluva i, sve od spolja, guta tišina

sveti bes, moje sve
moj bol, moj celi svet
sveti bes i šta je greh?
posle il’ pre, po svoje vraća se

pedeset mu je godina
dok napolju oluja besni
sedi u fotelji, lista knjigu, sad je na pesmi gavran
u pesmi, pominje se samac, zamah krila i noć
zlosl+tna ptica što je samcu jedini gost
noć kao ova, samac kao on
ali gavran, gavran samo je u pesmi toj
samo ludost, to stvarnost ne može biti, ma ne
dok prijatno pucketa kamin, on nastavlja vino piti
u taj čas, zakuca neko, čovek se strese
magla mu je nekog dovela k’o gavrana iz pesme
premda za društvom ne čezne, ipak, otvara vrata
i pred njima, ugleda mladića satkanog od mraka
crni mantil, duga kosa, tamne oči i bes
te oči koje mu se zabadaju ravno u svest
on htede nešto da kaže, al’ mu zafališe reči tad
sevnu munja, kad i mladićeva pesnica
još jedna, pa još jedna, čovek se nađe na podu
dok zajedno, s’ mladićem, jeza i tama ušetaše u sobu
čovek na sebi oseti nogu i pogled s’ visine
i tada bespomoćno kriknu: “ti, prokleti kurvin sine!”
i to beše varnica, strela u mladićevo srce
ko zna zašto, on vrisnu i navali čoveka da tuče
krvnički, demonski, bez milosti, čime i gde stigne
čovek pljuje krv, urlici se gube ispod čizme
onog trena kad mu nasloni pištolj na slepoočnicu
čovek shvati da mladić nema kočnicu i da je kraj
dok kašlje sopstvene zube, pokušava da pita zašto
al’ mladić progovori sam i beše jasno:
“kako ti se sviđa da budeš s’ one strane straha?
tebi, koji si sejao strah, kako ti je sada?
da li ti se vrti film, sve sekvence kad je mučiš
i kadar kad ti je dosadila, pa je više ne želiš u kući?
slika nje same na ulici, dok je slomljeno nebo lilo
ti, ti, bedniče, ne znaš šta je posle bilo
nisam ja kurvin sin, ja sam sin stotine bednika
takvih poput tebe što su joj bili nada jedina
da nekako izdržava sebe, a potom i sina za sitan novac
ženska toplina uz čašu jeftinog vina
na kraju je dokusurila sida, al’ ima i veći bol
da se rodiš sa sidom, hajde, zamisli to
rodio sam se sa hiv+om, al’ ću umreti s’ osmehom
ovo je tvoj kraj, ti završavaš mojom osvetom”
tupo klik, tajac, pa jedan urlik u prazno
kao što je i pištolj prazan, smeši se mladić u tamnom
sad si samo senka, jadniče, ništavan pred strahom
dželat tebi neću biti ja, već život, zvaćeš ga kaznom
i tad na svetlu blesnu igla sa šprica
što ga lagano izvuče iz džepa mladić mračnog lica
zari ga sebi u venu i, bez žurbe, istoči sok mržnje
kapi svetog besa što njime oduvek struje
sablasno se osmehnu, napolju sevnu
on mu zabi špric u vrat, ubrizga svoju krv i to beše šah+mat
onda odšeta u mrak i ostaše samo uzdasi strica
al’ noć je gluva i sve od spolja, guta tišina

sveti bes, moje sve
moj bol, moj celi svet
sveti bes i šta je greh?
posle il’ pre, po svoje vraća se
sveti bes, moje sve
moj bol, moj celi svet
sveti bes i šta je greh?
posle il’ pre, po svoje vraća se
sveti bes, moje sve
moj bol, moj celi svet
sveti bes i šta je greh?
posle il’ pre, po svoje vraća se
teško je ovo razumeti, ovo boli….

- marchelo lyrics

Random Lyrics

HOT LYRICS